Šta je anksioznost – definicija, značenje i uzroci?
Anksioznost je patološki doživljaj straha koji nastaje kao odgovor na nerealnu ili precenjenu opasnost. Definiše se kao poremećaj psiho-fizičkog stanja.
Reč ”anksioznost” potiče od grčke reči “anishia” – grč, zabrinutost, strepnja i “anishio” – brinuti.
Da se razumemo:
Umerena količina stresa je dobra priprema za različite životne izazove, jer izoštrava naša čula i odbrambene sposobnosti. Međutim, anksiozno stanje je poremećaj pomenutog mehanizma koji znatno narušava normalan život pojedinca.
Koji su uzroci anksioznosti?
Patološki strah je agresivan odgovor na nepostojeću ili precenjenu opasnost koji izaziva probleme u funkcionisanju obolele osobe. Strahovi kod ljudi u slučaju objektivne opasnosti, ne prouzrokuju probleme u njihovom svakodnevnom životu.
Upoznavanje uzroka anksioznosti pomaže da je kontrolišemo, ublažimo, prevaziđemo i trajno pobedimo!
Kako pobediti anksioznost na najlakši način?
Kako najlakše pobediti anksioznost (Prevazilaženje anksioznosti)? Anksiozno stanje se najlakše pobeđuje ako se adekvatno leči još dok ne zadaje probleme oboleloj osobi. Psihoterapija i hipnoterapija su stručne metode za prevazilaženje i lečenja ove neprijate pojave.
U nastavku ovog članka ukratko odgovaramo na upite kako pobediti anksioznost i koje su sve mogućnosti za uspešno prevazilaženje anksioznosti.
Osobe koje se bore sa anksioznošću mogu se jednim delom osloniti na prijatelje i porodicu kao podršku. Njihovo prisustvo može im pomoći da se lakše nose sa anksioznošću i da je na kraju prevaziđu.
Slika: Prevazilaženje anksioznosti ili, kako prevazići anksioznost?
Ne zaboravite, u znanju je moć!
Psihoterapija je u svojoj suštini psihoedukacija pomoću koje čete potpuno razumeti:
- šta je to anksioznost,
- zbog čega i u kojim životnim situacijama se javlja,
- kako je možete pobediti na sasvim prirodan način bez upotrebe lekova (u največem broju slučajeva).
Postoje različiti načini na koje možete da prevaziđete anksioznost kako biste konačno uživali u emocionalnom blagostanju.
Ako se pitate kako pobediti anksioznost na najlaši način, obratite se stručnjaku za mentalno zdravlje za savet. U nastavku opisujemo neke mogućnosti za prevazilaženje anksioznosti sopstvenim snagama!
1. Suočavanje i prevladavanje
Američko udruženje za anksioznost i depresiju (ADAA) preporučuje sledeće strategije suočavanja sa anksioznošću:
Opuštanje. Vežbanje joge, meditacija, vežbe disanja, masaže i tehnike opuštanja, pomažu da se lakše nosite sa anksioznim stanjem.
Ishrana. Izbalansirana ishrana sa redovnim obrocima održava telo zdravim. Izbegavanje alkohola i kofeina može smanjiti pritisak anksioznosti. Jedna studija je pokazala da višak zasićenih masti i šećera u ishrani povećava nivo anksioznosti.
Voće, povrće, zdrave masti i laka hrana poboljšavaju raspoloženje. Ako ograničite unos prerađene hrane, na putu ste prevazilaženja neprijatnih stanja kao što su anksioznost i depresija.
Kofein može povećati nivo anksioznosti. Ako pijete više od jedne šoljice kafe dnevno, smanjite to i pratite da li Vam pomaže. Kofein se nalazi i u mnogim pićima i hrani. Zato gledajte sastav hrane koju unosite da biste pratili unos kofeina.
Spavanje. Dovoljno spavanje noću, ali i kraći san tokom dana, može pomoći da se osećate znatno sposobnije da prevaziđe ili dobrim delom smanjite nivo svoje anksioznosti.
Ostvarljivi ciljevi. Ne težite savršenstvu, dovoljno je da dajete sve od sebe. Ne pokušavajte biti idealni, jer idealni ne postoje. To će vas relaksirati i ublažiti pritisak na Vašu psihu.
Perspektiva. Udaljavanje od anksioznih osećanja pomaže da situaciju stavite u perspektivu i da ona izgleda manje zastrašujuće.
Podrška. Razgovor sa prijateljima, porodicom ili zdravstvenim radnikom pomaže da se anksioznost postepeno prevaziđe.
2. Vežbanje i fitnes
Pouzdana istraživanja tvrde da redovno vežbanje ima slične efekte kao i antidepresivi. Ista istraživanja pokazuju da ljudi sa anksioznošću ili depresijom, imaju smanjen nivo neurotrofina u mozgu (BDNF).
Nakon vežbanja, BDNF u mozgu se povećava, što može da ublaži simptome anksioznosti i poveća osećanje sreće.
ADAA predlaže 2,5 sata umerenih vežbi, ili 1,25 sati vežbi snažnog intenziteta (ili kombinaciju) tokom svake nedelje. Takođe se predlaže trčanje, hodanje, vožnja biciklom ili ples tri do pet puta nedeljno u trajanju od 30 minuta.
Postavljanje manjih ciljeva vežbanja učiniće da program vežbanja osećate ostvarljivijim. U tom slučaju postoji veća verovatnoća da na duži rok održite korak sa izabranim programom.
Pronađite način da pomerate svoje telo tako da se osećate bolje. To ne mora da bude neka duga i naporna vežba. Šetnja od 10 minuta može poboljšati raspoloženje. I najmanje vežbanje popravlja san, podiže koncentraciju i smanjuje nivo stresa.
Lake vežbe za opuštanje i povezivanje sa prirodom su odlični načini da prevaziđete anksioznost. Korišćenje bilo kog od pet čula da biste osetili prirodu, može mnogo da pomogne.
Šetnje parkom, ili slušanje zvukova prirode sigurno opušta i poboljšava raspoloženje. Često samo duboko disanje i relaksacija mišića smanjuju nivo neprijatnosti koje sa sobom nosi anksioznost.
3. Lekovi kao mogući odgovor na pitanje kako pobediti anksioznost?
Office of the Assistant Secretary for Health (OASH) navodi sledeće vrste lekova za anksioznost:
Benzodiazepini. Ovi lekovi se obično propisuju na kratak vremenski period, jer mogu izazvati zavisnost. Oni utiču na centralni nervni sistem i usporavaju telesne funkcije.
Beta blokatori. Ovi lekovi smanjuju fizičke simptome anksioznosti. Ljudi ih mogu koristiti po potrebi. Postoje i prirodni izvori beta blokatora, kao što su omega-3.
Selektivni inhibitori preuzimanja serotonina. SSRI zaustavljaju transporter serotonina da uklanja serotonin iz sinaptičkih pukotina u mozgu. U nedostatku serotonina, mozak ne može da koristi njegove efekte. Povećanjem nivoa serotonina u mozgu ublažavamo simptome anksioznih poremećaja.
Triciklični antidepresivi. Ovi lekovi utiču na pet različitih puteva neurotransmitera. Deluju slično kao SSRI, ali mogu izazvati više neželjenih efekata.
Inhibitori monoamin oksidaze (MAOI). MAOI su vrsta antidepresiva koja blokira enzim monoamin oksidaze koji razgrađuje serotonin, norepinefrin, dopamin i tiramin. Zaustavljanje razgradnje neurotransmitera, povećava njihov nivo u mozgu. To može ublažiti simptome paničnih poremećaja, socijalne fobije i depresije.
4. Terapija za prevazilaženje anksioznosti
Postoji mnogo psihoterapijskih tehnika koje pomažu u prevazilaženju anksioznosti.
Ovo su samo neke od njih:
Terapija prihvatanja i posvećenosti (ACT), podstiče obolelu osobu na ponašanje koje će joj pomoći da prevaziđe anksioznost. Jedan od načina prevazilaženja anksioznosti je saznanje da nije svaka nametljiva misao opravdan razlog za brigu.
Međutim, često su beskorisni pokušaji opovrgavanja verovanja. Umesto toga, bolje je pokušati sa prihvatanjem, koje uključuje:
Identifikovanje misli, što znači biti svestan trenutka kada se misao pojavi i trenutka kada ona počinje da se povlači iz svesti. Pristup se zasniva na prihvatanju neke misli bez fokusa, rasprave ili verovanja u nju. Jednoatavno joj dopustite da dođe i ode.
Kognitivno bihejvioralna terapija (CBT) se fokusira na identifikaciju i razumevanje razmišljanja, uverenja i obrazaca ponašanja.
Na taj način, osoba može da promeni te obrasce kako bi smanjila svoju anksioznost. CBT pomaže da naučite veštine koje možete koristiti tokom svog života za prevazilaženje anksioznosti ukoliko Vas okupira.
Kognitivno restrukturiranje može promeniti način doživljavanja situacije i da na taj način smanji anksioznost. Ova tehnika nudi pristup za kritičku procenu potencijalno iskrivljenih misli.
Na primer, „Mi ćemo raskinuti“ može se konvertovati u „Ne slažemo se baš u svemu, ali to ne znači da naša veza ne može uspeti.“
Terapija izloženosti je vrsta CBT-a kada se osoba u bezbednom okruženju postepeno izlaže uzrocima njene anksioznosti. Suština je u tome da eksponirana osoba shvati da loši ishodi mogu biti podnošljivi, pa čak imati i svoju pozitivnu stranu.
Koliko traje anksioznost?
Anksiozno stanje može da traje sve dok ga obolela osoba ne savlada sopstvenom snagom i voljom. Pošto je anksiozni strah reakcija na nestvarnu opasnost, za prevazilaženje je potrebno veliko strpljenje i puna saradnja pacijenta!
Prevazilaženje anksioznosti može trajati duži vremenski period, naročito ako je ona simptom drugih poremećaja kao što su fobije ili panični anksiozni poremećaji.
Ne postoji rešenje za savladavanje anksioznosti u precizno definisanom roku. Vreme trajanja tog procesa je krajnje individualno.
Evo zašto:
Mehanizam reagovanja na stresne situacije nasledili smo od predaka. Oni su hiljadama godina opstajali upravo zbog te sposobnosti!
Ona im je pomagala da efikasno reaguju na najčešće stresne situacije tipa “bori se ili beži”. To je bio njihov način preživljavanja u krajnje surovom okruženju.
U redu, ali zašto je to danas toliko veliki problem?
Činjenica je da je smisao te reakcije da nas pripremi na odbranu od realne pretnje.
Problem nastaje kada se taj mehanizam aktivira i u situacijama kada realne opasnosti nema! A to se sve češće dešava u sve stresnijim uslovima savremenog života.
U tim okolnostima, bilo koji okidač može da aktivira mehanizam za odbranu i onda kada nismo ugroženi. To se dešava čak i pri samoj pomisli na neku neprijatnost, a posebno na fizičku opasnost ili bolest.
I, šta tu zapravo krene naopako?
Jednostavno, naša podsvest signale iz okruženja obradi na pogrešan način. To pokrene telesne sisteme na pogrešne reakcije!
Kako pobediti anksioznost – iskustva?
Iskustvo Hipno-Psiho Centra, kao i iskustvo svetske prakse, pokazalo je da je anksioznost prolazna pojava, ali…
Sva dosadašnja iskustva sa anksioznošću govore da se ona može savladati samo ako strpljivo radimo na sebi i u svoj život uporno uvodimo pozitivne promene!
Jedino puna svesnost o postojanju razlike između stvarne i umišljene opasnosti, može prekinuti razvoj anksioznosti. Ovo je, zapravo, suština odgovora na pitanje kako pobediti anksioznost!
Resursi:
